|
Bijaše neki bogataš. Odijevao se u grimiz
i tanani lan i danomice se sjajno gostio. A neki siromah, imenom Lazar,
ležao je sav u čirevima pred njegovim vratima i priželjkivao nasititi
se onim što je padalo s bogataševa stola. Čak su i psi dolazili i
lizali mu čireve. Kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u krilo
Abrahamovo. Umrije i bogataš te bude pokopan. Tada u teškim mukama u
paklu, podiže svoje oči te izdaleka ugleda Abrahama i u krilu mu Lazara
pa zavapi: Oče Abrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vršak
svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se strašno mučim u ovom
plamenu. Luka 16:19-24 |
Raj i pakao: Učenja
Raj i pakao: Svjedočanstva
| Reče nato Abraham: Sinko! Sjeti se da si za života primio dobra svoja, a tako i Lazar zla. Sada se on ovdje tješi, a ti se mučiš. K tome između nas i vas zjapi provalija golema te koji bi i htjeli prijeći odavde k vama, ne mogu, a ni odatle k nama prijelaza nema. Nato će bogataš: 'Molim te onda, oče, pošalji Lazara u kuću oca moga. Imam petero braće pa neka im posvjedoči da i oni ne dođu u ovo mjesto muka. Kaže Abraham: 'Imaju Mojsija i Proroke! Njih neka poslušaju! A on će: 'O ne, oče Abrahame! Nego dođe li tko od mrtvih k njima, obratit će se. Reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i Proroka, neće povjerovati sve da i od mrtvih tko ustane. Luka 16:25-31 |